А бескрај нам далек само милиметар
Деца су мозгови отпали са тебе
Од јутрос нам тигар по вратима гребе
Још су твојој баки очни капи крти
Кад је сањаш у логору смрти
Испод мозгом попрсканог маља
Мудрост света где се видла колко ваља
Изгореле су школе твојих предака
Лудило се чита између редака
Опет у клупама седе паликуће
Један ђак јутрос заборавио ум код куће
Ево опет онај врући ветар сунца
Волим твоје лице када у сну бунца
Изгорећемо то знам ко у Помпеји
Ћутање страшно остаће за нама у алеји
