дјевојчи се природа. А y кући претрес је.
Мамицу ти четничку, гдје је слика Краљева!?
виче тројка скојевска. - Затурила негдје се
одговара дједа им. - Шкрипе шкриње, полице
кревет срушен, проваљен, а климаве столице
под чизмама крцкају. (Скочи мачак с пенџера
уврх трешње попне се.) - Претурање, лупњава.
C пећи чунак тандркне. Из раздртог џемпера
испадају ораси. Тресак, вика, тутњава
зачују се таваном. - Кријеш вуну, пшеницу,
мамицу ти четничку! (Смрси старац у њедра:
Нисам четник - Србин сам.) - Крваву ти чесницу,
хајде подрум отварај! - Бурад, каце и ведра
испремећу момчине. - Угледају празан рам...
Цикне један чворугав: Нану ли ти нанину,
немаш слику - имаш рам! Зар те није, стоко, срам! -
Кундак, шака - дједов крик. - Кроз копрену тамину
крену даље скојевци. - А из гуња убога
шушка дједу сличица Краља Петра Другога.
