Textual description of firstImageUrl

Милосав Буца Мирковић | СОНЕТ О ДЕДОВОМ САТУ

У дедовој кући врата изваљених,
У гостинској соби где се плази време
Поглед на укочен часовник устремих
А он се ко црни пласт струни у мени.

Загледао се оком старинара
Испитујући ми порекло и живот,
Сат који још увек и невреме вара
Кап да се сакрива препелице ћивот.

Већ годинама и десетолећима
Ко сунчани дискос часовника благот
Изнад наших глава устремљен почима,

И само за трен, као да је фагот,
Заиграће ситним фазанским очима
Док се као инок пред иконом сагох.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des