У гостинској соби где се плази време
Поглед на укочен часовник устремих
А он се ко црни пласт струни у мени.
Загледао се оком старинара
Испитујући ми порекло и живот,
Сат који још увек и невреме вара
Кап да се сакрива препелице ћивот.
Већ годинама и десетолећима
Ко сунчани дискос часовника благот
Изнад наших глава устремљен почима,
И само за трен, као да је фагот,
Заиграће ситним фазанским очима
Док се као инок пред иконом сагох.
