Љубав је неумитни ток Расине, Љубав је кокосов орах у зубима,
Љубав је погача од слатке маине,
Љубав успаваних са буднима.
Љубав је у хладу бадемова цвета,
Искра лилава бачена у невреме,
Истина што у мећави заокрета,
Инок босоноги што напушта племе.
Љубав је пуно месечево виме
Што поји катуне и ливађе,
Ветар сеочански кад грли ме,
И све што Расина до свог ушћа нађе,
Свечана трпеза уз вечерње плиме,
Љубав је потоње усидриште лађе…
