Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Милица Тасић | ГОДОВИ У ЗЕНИЦАМА



Једар ветар дрско је дотицао
две лепе зенице у покрету
у којима је младост ређала
његове годове.

Љубила је страсно млада жена
сву лепоту шуме у својим зеницама
и хватала је прстима брз шум
што је ветар за собом остављао...

Пипао је, струјећи кроз њено тело,
најдубље јој пределе,
до којих ни сама није стизала,
а очи су гореле...
гореле су док је корачао,
док је као ветар,
топао и хладан у исти мах,
пунио црвене јој и набрекле жиле.

И онда би га удисала,
дубоко би га целог удахнула
страсном жеђу да постане
јединим њеним ваздухом.

А у ходу његовом...
увек је осећала...
Осећала је мирис врелог трага
какав ни најлепше звери света
у зову не остављају.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта