slike pesnika

Марина Миљевић | ПРЕИСПИТИВАЊЕ



Зло питање,
када и где се грешило,
путеви којима смо прошли,
неотворене странице,
све забаве,
нестанак младости.
Шта ли је то моје што ме зове
Стално,
Или је било и других могућности.
Чему ћутање, чекање?
Немање одговора.
Нестаје ли барем једном
зла коб рођења,
да макар на дах осетим
свежину поновне радости?
Где је весели путоказ
У вечери мирне,
Чему вишак речи...


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта