када и где се грешило,
путеви којима смо прошли,
неотворене странице,
све забаве,
нестанак младости.
Шта ли је то моје што ме зове
Стално,
Или је било и других могућности.
Чему ћутање, чекање?
Немање одговора.
Нестаје ли барем једном
зла коб рођења,
да макар на дах осетим
свежину поновне радости?
Где је весели путоказ
У вечери мирне,
Чему вишак речи...
