Textual description of firstImageUrl

Марина Богдановић | ПЕСМА О КОСИДБИ И ВОДИ



Када ме је први пут дотакло
Постојање ивица твог мрамора
Пасја ми је душа чанколизиво
Непомичан студен планине лизала

Непомичност је то
Пред меким молекулима живота

И смрт твоја већ је лелујала
Милујући косом као класјем
Ноге неке чобанице из твог завичаја

О, тај пасји слух бич је незнатан
Мојим окренутим леђима
И безакоњу чела

Ослушни… Ја певам твојим уњкањем
Ону песму о косидби
И води

И заборављам зној покошеног
Кад низ грло ми клизне
Са твог извора

Још једна кап непролазности



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана