Постојање ивица твог мрамора
Пасја ми је душа чанколизиво
Непомичан студен планине лизала
Непомичност је то
Пред меким молекулима живота
И смрт твоја већ је лелујала
Милујући косом као класјем
Ноге неке чобанице из твог завичаја
О, тај пасји слух бич је незнатан
Мојим окренутим леђима
И безакоњу чела
Ослушни… Ја певам твојим уњкањем
Ону песму о косидби
И води
И заборављам зној покошеног
Кад низ грло ми клизне
Са твог извора
Још једна кап непролазности
