Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Марина Богдановић | ПЕСМА О КОСИДБИ И ВОДИ



Када ме је први пут дотакло
Постојање ивица твог мрамора
Пасја ми је душа чанколизиво
Непомичан студен планине лизала

Непомичност је то
Пред меким молекулима живота

И смрт твоја већ је лелујала
Милујући косом као класјем
Ноге неке чобанице из твог завичаја

О, тај пасји слух бич је незнатан
Мојим окренутим леђима
И безакоњу чела

Ослушни… Ја певам твојим уњкањем
Ону песму о косидби
И води

И заборављам зној покошеног
Кад низ грло ми клизне
Са твог извора

Још једна кап непролазности


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта