Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Марина Богдановић | ОЛОВНО НЕБО



Оловно небо, градски сурово
из забаве је препарирало птицу у лету
док смо ми мирно вечерали
навикнути на такву сцену.

Не кварећи отмену естетику
почистили смо остатке са стола
мрвице нечег нејасног и суморног,
инстант пахуље пепељастог бола.

Ти си се забринуо, да тај етерични прах,
не посиви блиставе детаље мога тела
зато си уљудно све са мене скинуо
и окупао ме у реци свог зноја.

Сасвим уобичајно,
као што неко слави рађање
ми смо одиграли свечано опело
хладни измрцварени протоколом
што подразумева јецај над палим светом.

То, то је била светковина збуњених
испод напамет наученог обзира
и ништа се у тако пријатном мраку не осећа,
сем топле коже и загушљивог простора.

У коме је неопходна ефектна лаж
лежала као тиха жена на јапанском столу
да можемо уз уживање да прогутамо нас
и сваримо у баналном спокоју.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта