Textual description of firstImageUrl

Марина Богдановић | ТРАГ



Само траг си бића отиснут у лишћу,
покрет што је у шум себе закопао,
тек зачуђен поглед што га шаке стишћу
да се у бол свој не би загледао.

Бачена си жеља као канап с моста
развучен високо изнад сиве јаве,
спуштен с мога тела да ти омча поста
стиском око твоје изгубљене главе.

Једва да си нешто сасвим ситно мало,
у магли слућено, у слутњи скривено,
а тако ми блиско, од искона снажно,
и пре првог даха у ме уливено.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана