Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Маријана Соломко | ПРОЛАЗНОСТ



Закриљен прозор мушкатлама,
Врч сломљен и залепљен само,
Бејах на патње раскршћима,
Кад опало лишће испраћамо.

Кад сунце кô малине сво је,
И јасике колибе прекрију –
Док јесени вином тело боје
И баште последњу кап пију.

Нестане ватре, нема сјаја;
У очима само боје мртве –
Трошно дрво кô знамен краја,
Суво лишће с молитвом жртве.

      • С руског препевао Анђелко Заблаћански


Најбољи песници с најлепшом и најчитанијом љубавном и родољубивом поезијом, српских, руских. балканских и осталих светских песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Мапа овог сајта  
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана