Врч сломљен и залепљен само,
Бејах на патње раскршћима,
Кад опало лишће испраћамо.
Кад сунце кô малине сво је,
И јасике колибе прекрију –
Док јесени вином тело боје
И баште последњу кап пију.
Нестане ватре, нема сјаја;
У очима само боје мртве –
Трошно дрво кô знамен краја,
Суво лишће с молитвом жртве.
• С руског препевао Анђелко Заблаћански
