Textual description of firstImageUrl

Маријана Соломко | ПРОЛАЗНОСТ



Закриљен прозор мушкатлама,
Врч сломљен и залепљен само,
Бејах на патње раскршћима,
Кад опало лишће испраћамо.

Кад сунце кô малине сво је,
И јасике колибе прекрију –
Док јесени вином тело боје
И баште последњу кап пију.

Нестане ватре, нема сјаја;
У очима само боје мртве –
Трошно дрво кô знамен краја,
Суво лишће с молитвом жртве.

      • С руског препевао Анђелко Заблаћански



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана