slike pesnika

Владимир Мајаковски – ИЗ СВЕГ ГЛАСА



IV
Глуви је час, већ је два, легла си сигурно.
Сребрним оком ноћ те гледа с Млечног пута.
Не журим, нисам муња у време одурно,
Не будим те и зла ми мисао тобом не лута.

Кажу, изгред је завршен неповратно,
љубавни брод се разбио о суштину.
С тобом све је извесно, прорачунато,
Исте наше муке уденуте у истину.

Погледај, свет је уронио у тишину,
у звезданој ноћи као данак белoj;
тад устанеш да објасниш ведрину
вековима, историји, васиони целој.

(Једна од многобројних недовршених песама, писана од 1927. до 1930)

• С руског препевао Анђелко Заблаћански



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће


Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија - песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта