Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Коста Рацин | СИНОВИ ГЛАДИ



…Ничег немам…син сам глади:
кроз свет, на телу свом, носим њен жиг.
Ни очи немам: погледи ми разум леде,
а уста јазбина за по који језиви крик.

Презрење и смех награда ми је од света
и амфорно ћутање природе, земље и неба.
О, зашто то?…О, мени је само мета
скитња и свет и комад суха хлеба.

Мржња моја плод је мојег бдења,
стрпљење моје крије ужас моћи.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта