…Ничег немам…син сам глади:
кроз свет, на телу свом, носим њен жиг.
Ни очи немам: погледи ми разум леде,
а уста јазбина за по који језиви крик.
Презрење и смех награда ми је од света
и амфорно ћутање природе, земље и неба.
О, зашто то?…О, мени је само мета
скитња и свет и комад суха хлеба.
Мржња моја плод је мојег бдења,
стрпљење моје крије ужас моћи.
Copyright Copyright © 2012 -
Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта
Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза