slike pesnika

Коста Рацин – СИНОВИ ГЛАДИ



…Ничег немам…син сам глади:
кроз свет, на телу свом, носим њен жиг.
Ни очи немам: погледи ми разум леде,
а уста јазбина за по који језиви крик.

Презрење и смех награда ми је од света
и амфорно ћутање природе, земље и неба.
О, зашто то?…О, мени је само мета
скитња и свет и комад суха хлеба.

Мржња моја плод је мојег бдења,
стрпљење моје крије ужас моћи.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта