Textual description of firstImageUrl

Јуре Каштелан | УСПАВАНКА

Мало камена и пуно снова,
Без круха можда, без љубави никада
Наслиједио сам црну пловидбу небеса
Сабљу гусара, хајдучију и шију
Коју засједа не савија
Ове ноге зеленим сагом сна
Ове руке невичне за тјелесна миловања
Пиратски гребен из звјездана дна
Позна пркосна запљускивања
Заплови међу рибе, међу кораље
Перајо мојих тмина
Нека нас струје и звучне стрелице носе
У свјетлосне зденце дубина
Нека поплаве воде из свих извора
Из свих врутака и врела
Нека провале нека шикну и нека прскају
Једнакости плаветнила
Зипко ових њихања
Под водом и над разином исти је закон јачега
Исто таласање колијевке и снивања
Колико сунаца и сва су унутарња
И свако сунце слику срца има
У мртвом мору све је мртво
И све је прозирна тишина
А сан је сидро које веже
Уз земљу камена и мирис ружмарина.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des