Textual description of firstImageUrl

Душан Радовић | МИЛО МОЈЕ




Никад више, мило моје, никад више!
Никад више оног лета,
нема зашто цвет да цвета.
Умрле су очи твоје,
никад више, готово је!

Плакати нећу ја, мило моје!
Око је празно и слепо.
Сад јесте, зло је, све свршено је,
а било нам је, било нам је лепо!

Све је прошло, мило моје, све је прошло!
Ничег нема, све се гаси,
нестали су они гласи.
Умрле су речи твоје,
све је прошло за нас двоје.

Плакати нећу ја, мило моје!
Око је празно и слепо.
Сад јесте, зло је, све свршено је,
а било нам је, било нам је лепо!

Отишло је, мило моје, отишло је!
Моја празна рука вене,
нема тебе поред мене.
Умрло је срце твоје,
готово је, отишло је!



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана