Има вечери које су пусте као глечери.
Има вечери које су мртве као језера.
Има вечери које су горке као сећања.
Има вечери које су неизлечиве.
Има вечери које су полегла трава после олујина.
Има вечери кад мртве сласти да ископам никада.
Има вечери које не престају да ржу пред прагом.
Има вечери које су као нож заривен до дна у срцу.
Има вечери безгласних као осуда.
Има вечери кад сам ја рушевина.
Има вечери кад се не зна шта ћемо с минутима.
Има вечери кад смо нестварни као авети.
Има вечери које трају годинама.
Има вечери које не путују никуда.
Има вечери закланих као јагањци.
Има вечери као трули мирис зумбула.
Има вечери које сам ти дао без повратка.
Има вечери које сам ти дао без повратка.
Има вечери вечери неспретних као руке болесника.
Има вечери кротких као неко који тек воли.
Има вечери слатких као обмана, као сам живот.
Има вечери уморних као жена која се дала.
Има вечери као писма која нису стигла никога.
Има вечери чију таму ни једна звезда, ни једна лампа
не може да порекне.
Има вечери као путник на броду који тоне.
Има вечери нестрпљивих као увреда, као сузе.
Има вечери које су прозор заробљеника.
Има вечери тупих као зашто? одакле? куда?
Има вечери крхких као грана на којој стојимо.
Има вечери као песма неизречена.
Има вечери кад луди коњи чекају.
Има вечери кад луди коњи узалуд госта да изађе чекају.
Има вечери које су... има вечери...
Има вечери код којих бдим сваке вечери.
Има вечери које су најзад већ толико зора.
