Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Душан Ђорђевић Нишки | АУТОГРАФ



Над одром
Ракија и вино, и хлеб,
медовина, туршија и ајвар
и јаке запршке, мирис рибе
борио се са тамјаном...

А ми са паганством у нама:
како испратити мајку
на пут вечни, без хране,
без суза и нечујног јецаја срца

њене деце, над одром?
Зима заокупља пажњу придошлих
док ми „лучана вода“ од суза
завесу мрежи...

„Благослови, Боже, душу безгрешну“,
молио је упорно свештеник,
а звоник са цркве Св. Архангела
враћа ме у време детињства:

седи мајка поред ватре,
зашива изношене и мокре опанке
за нас, за школу да будемо спремни,

повремено
десном руком дохвата машу,
открива мирис хлеба
који нас из кревета дозива.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта