slike pesnika

Ђакомо Леопарди – БЕСКОНАЧНОСТ



Свеђ драг ми би тај самотни брежуљак
и та живица, која ми толико
одузима од задњег зреника.
Ал' ту ми, сједећ и гледећи, бива
ко да преко ње просторе бескрајне
ја мишљу градим, шутње натчовјечне
и најдубље тишине; гдје ће, малне,
да престраши се срце. А кад вјетар
чујем, гдје шушти кроз та стабла, онај

мир бесконачни поређујем с гласом
земаљским; и тад мени на ум пада
вјечност и мртво доба, па и живог
доба нам глас. — У безмјерје се тако
утапа мисо: и мени је мило
бродолом свој доживјет у том мору.

Превео Владимир Назор



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта