Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Десанка Максимовић | ЈЕДНО УВЕРЕЊЕ



Морам ти лепе вечери неке
зенице топле гледати до дна,
па ти на капке провидне, меке,
лагано, као миловање сна,
спустити усне.

Морам ти једном у дана јату
од мрског дана учинити драг,
па ти на срце, благо као брату
кад бих да бола отклоним траг,
спустити руку.

Морам, кад једном опазим да ме
с радошћу среташ последњи пут,
уз тиху песму на твоје раме,
тај тако чудно примамљиви кут,
спустити главу.

Тако ћеш лепих јутара неких
пружајућ другој зеница дна
рећи: "О, где су они меки,
слични милошти лакога сна
пољупци њени?"

Тако ћеш често у ноћи јату,
када ти живот не буде драг,
рећи: "О, где је она као брату
да ми са срца збрише бола траг
додиром руке?"

Тако ћеш, после лутања разна
осамљен кад се видиш први пут,
рећи: "О, где је она мазна,
рамена мога на осамљен кут
да спусти главу?"


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта