Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Аница Прекајски | РАНЕ



На крају
Свет се распадне
На хиљаде комадића,
Ја га поново сакупљам брижљиво,
И почињем испочетка
Своју узалудну игру.
Тихи звуци умирују,
Дан облачан.
Ускоро ће кише
Мрзим их необично, јако,
Миришу на усамљеност.
Још једно од мојих признања
Кобних за опстанак…


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта