Textual description of firstImageUrl

Аница Прекајски | РАНЕ



На крају
Свет се распадне
На хиљаде комадића,
Ја га поново сакупљам брижљиво,
И почињем испочетка
Своју узалудну игру.
Тихи звуци умирују,
Дан облачан.
Ускоро ће кише
Мрзим их необично, јако,
Миришу на усамљеност.
Још једно од мојих признања
Кобних за опстанак…



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана