slike pesnika

Вислава Шимборска – ПУТНИЧКА ЕЛЕГИЈА




Све је моје, а ништа својина, 
ништа својина за сећање, 
а моје – док га гледам. 

Тек што се сетим, већ не знају 
богиње која је чија глава. 

Из града Самокова само киша 
и сем кише ништа. 

Париз од Лувра па до нокта 
превлачи мрена. 

Са Сен–Мартена – само степенице 
што у нетраг воде. 

Ништа више него мост и пи 
од Лењинграда свег у мостовима. 

Сирота Упсала 
с мрвом велике катедрале. 

Несрећни софијски плесач, 
тело без лица. 

Посебно му лице без очију, 
посебно му очи без зеница, 
посебно зенице мачје. 

Кавкаски орао једри 
над реконструкцијом кланца, 
сунца је злато нечисто, 
и лажно камење.

Све је моје, а ништа својина, 
ништа својина за сећање, 
а моје – док га гледам. 

Предели – 
небројени, неизмерни, 
а посебни до најтањег влакна, 
зрнца песка, капи воде. 

Ни влат нећу сачувати 
у свој њеној видљивости. 

Поздрав с опроштајем 
у истом погледу. 

За обиље и недостатак 
исти покрет врата.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће
Најлепша љубавна поезија свих времена и много добрих и познатих великих песника. Српска прелепа љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена

Најлепша љубавна поезија свих времена и много добрих и познатих великих песника. Српска прелепа љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Најлепше родољубиве, мисаоне, описне и љубавне песме српских, руских, француских, немачких и песника из целог света. Проза - кратке приче.