slike pesnika

Вислава Шимборска – ПУТНИЧКА ЕЛЕГИЈА




Све је моје, а ништа својина, 
ништа својина за сећање, 
а моје – док га гледам. 

Тек што се сетим, већ не знају 
богиње која је чија глава. 

Из града Самокова само киша 
и сем кише ништа. 

Париз од Лувра па до нокта 
превлачи мрена. 

Са Сен–Мартена – само степенице 
што у нетраг воде. 

Ништа више него мост и пи 
од Лењинграда свег у мостовима. 

Сирота Упсала 
с мрвом велике катедрале. 

Несрећни софијски плесач, 
тело без лица. 

Посебно му лице без очију, 
посебно му очи без зеница, 
посебно зенице мачје. 

Кавкаски орао једри 
над реконструкцијом кланца, 
сунца је злато нечисто, 
и лажно камење.

Све је моје, а ништа својина, 
ништа својина за сећање, 
а моје – док га гледам. 

Предели – 
небројени, неизмерни, 
а посебни до најтањег влакна, 
зрнца песка, капи воде. 

Ни влат нећу сачувати 
у свој њеној видљивости. 

Поздрав с опроштајем 
у истом погледу. 

За обиље и недостатак 
исти покрет врата.




Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта