као што нагло валови приспјели
са мрачних мора, и већ сасвим уморни
од хука ноћи,ишту увалу
засјењену модрим клисурама
починка.
Љубим те
мирно као шума вечерња
своје кошуте, и као земља
своју снагу и свој касни сјај,
забринута пред тишином воћњака
и пред полаганим одласком ружа.