Textual description of firstImageUrl

Велимир Живојиновић Масука | РУКА



Где је твоја уска, тиха рука, 
пуна звука док низ косу клизи, 
пуна речи кад се око струка 
свије, кад се попут витог лука 
слије с мојим телом? Присни, ближи, 

ми ћутасмо тад, а она сама 
причала је шта у теби ври: 
цела сочна, топла, слатка тама 
кључала је њоме; цела ти 
звучала си кроз њу; цела драма 

крви наше, и болна и драга, 
у снажни се изливала звук, 
док уз бедра свијао се нага 
твој дрхтави, витки, ломни струк. 

Где је твоја тиха рука вита, 
да на сомот ослоним се њен, 
па да слушам како шумно хита 
њеном крви мога била сен, 
како чезне гладна, никад сита, 

да изљуби поре моје све, 
шапћући име моје? 
Пун сам звука тихе руке твоје, 
пун нежности и њене и своје, 
и ње жељан, жељан ње.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана