Пун месец, скоро, ја сам крај Вас био
Баш сваког дана: гонило ме на то
Изнутра нешто незнано, и за то
Све време ја сам своју љубав крио.
И, крај Вас, ја сам по ваздуху вио
Високе куле те се неба хват’о.
И цео живот друкчије сам схват’о,
И цео свет ми тада беше мио.
И када год бих, од Вас, кући дош’о
О свему том бих размишљати пош’о,
И покушав’о тај проблем да решим.
И дајућ’ тако рачуна сам себи,
На чисто никад ја извео не би’:
Да према Вама ја нешто не грешим?
