
Лаза Лазић рођен је 23. јуна 1929. године у Сомбору. Основну школу и гиманзију завршио у Сомбору. Студирао философију и Југословенску књижевност и језике у Београду.
Врло рано је почео да објављује песме и прву збирку под насловом „Песме“ објавила му је новосадска Матица српска, а недуго после тога и београдски „Нолит“ објављује му књигу поезије „Интиме“. После тога објавио је више књига лирске поезије и других дела.
Седамдесетих година ХХ века почео је да објављује књиге за децу. До сада му је изишло тридесетак књига за младе читаоце свих узраста, романа, приповедака, песама, поема, бајки и других облика уметничке књижевности.
Био је оснивач и уредник књижевног часописа Млада култура; Члан уредништва и секретар књижевног часописа Савременик; уредник лепе књижевности у Издавачком предузећу Култура, уредник у Дневнику Нови Сад.
Већи део живота провео је као слободан уметник, у студијским путовањима, посвећен књижевности, музици...
Песме и дела Лазе Лазића одликује књижевно мајсторство, чар језика, лирика, благост, смерност, те истина о муци и радости људског живота, као и осећање лепоте у свету на који се излива неизмерна милост свеопштег бивства.
Добио је „Вукову награду“ за животно дело 2014. године.