Лаза Костић рођен је 12. фебруара 1841. године у Ковиљу, у Бачкој, у војничкој
породици. Његов отац Петар је био граничарски подофицир, а мајка Христина је
била пореклом из трговачке породице. Прва два разреда основне школе је завршио
у родном месту, а подучавао га је Глигорије Каћански. После мајчине смрти се
преселио код рођака у Ђурђево где је наставио школовање. Гимназију је похађао у
Новом Саду, Панчеву, а завршио је у Будиму. Дипломирао је права 1864. године на
Универзитету Лоранд Етвош у
Пешти, а на истом Универзитету завршио је докторат из правних наука 1866.
године. Службовање је почео као гимназијски професор у Новом Саду; затим
постаје адвокат, велики бележник и председник суда. Учествовао у стварању
политичког покрета Уједињена омладина српска чије је гесло било Српство све и
свуда. Покрет је био активан до 1871. године.
Године 1869. године је лажно оптужен да је учествовао у убиству кнеза
Михаила због чега је био ухапшен. Други пут је завршио у затвору због
антиаустријског говора на прослави на којој је обележено пунолетство кнеза
Милана. Изабран за посланика у Угарском сабору 1873. године и био је један од
најближих сарадника Светозара Милетића, председника Дружине за уједињење и
ослобођење Србије. Био је секретар Јована Ристића на берлинском конгресу
1878. године, а 1880. године је постао секретар српског посланства у
Петрограду, али се после четири месеца вратио у Београд.
Све је то трајало око осам година, а потом се, све до смрти, искључиво
бави књижевношћу, новинарством, политиком и јавним националним пословима. и
смело радио за српску ствар.
Костић је своје књижевно стварање почео у јеку романтизма, поред Змаја,
Јакшића и других врло истакнутих писаца. Па ипак, за непуних десет година
стварања он је одмах истакнут у ред највећих песника и постао најпознатији
представник српског романтизма. Он је написао око 150 лирских песама, драме Максим
Црнојевић (1863), Пера Сегединац (1882.), Ускокова љуба, Гордана (1890) и друге књижевне
и филозофске записе. Написао је, по оцени највећег броја српских критичара и
теоретичара књижевности, најлепшу српску љубавну песму XX века – Santa Maria
della Salute.
Почео је да уређује новине Српска независност 1881. године, а
1884. године, због притиска владе, се преселио у Црну Гору. Био је сарадник
кнеза Николе I Петровића Његоша и уређивао је Глас Црногорца на Цетињу.
Након седам година у Црној Гори се вратио у Сомбор. Ту је радио као
управник Српске народне читаонице која данас носи његово име. Лаза
Костић био цењен и признат у друштву у коме је живео и стварао, па је 1883.
године постао члан Српског ученог друштва, а 1909. године члан Српске
краљевске академије.
Био је познат по томе што је пркосио одевањем, ставовима, критикама и
поезијом због чега су га звали Луди Лаза. Запросио je 1884. године
богату миражџику Јулијану Паланачки, али се нису венчали, јер њена мајка то
није дозволила. У лето 1891. године дошао је на пријем код породице Дунђерски,
једне од најбогатијих породица тога доба. Тада је упознао тридесет година млађу
Ленку Дунђерски и одмах се међу њима родила љубав. Песник је био свестан да
њена породица, због његове материјалне ситуације и разлике у годинама, то неће
дозволити и пошто је био уверен да ће је заборавити само ако се физички удаље,
он се 1895. године оженио Јулијаном Паланачки и преселио се код ње у Сомбор.
Лазар Дунђерски му је био кум. Два месеца након његовог венчања, Ленка је умрла
у Бечу од тифуса. За њену смрт песник а је сазнао док је био у Венецији на
меденом месецу. У цркви Госпа од Спаса (прављеној од борова посечених у
Далмацији коју је он осудио у песму Дужде се жени, 1879. године) се
помолио за Ленку и почео да пише своју најлепшу песму. Песму Santa Maria
della Salute је стварао више од десет година. Песма је објављена 1909.
године
Разболео се и отишао у Беч на лечење где је умро 26. новембра 1910.
године, а сахрањен 11. децембра на Великом Православном гробљу гробљу у
Сомбору.
