Лаза Костић рођен је 12. фебруара 1841. године у Ковиљу, у Бачкој, у војничкој породици. Његов отац Петар је био граничарски подофицир, а мајка Христина је била пореклом из трговачке породице. Прва два разреда основне школе је завршио у родном месту, а подучавао га је Глигорије Каћански. После мајчине смрти се преселио код рођака у Ђурђево где је наставио школовање. Гимназију је похађао у Новом Саду, Панчеву, а завршио је у Будиму. Дипломирао је права 1864. године на Универзитету Лоранд Етвош у Пешти, а на истом Универзитету завршио је докторат из правних наука 1866. године. Службовање је почео као гимназијски професор у Новом Саду; затим постаје адвокат, велики бележник и председник суда. Учествовао у стварању политичког покрета Уједињена омладина српска чије је гесло било Српство све и свуда. Покрет је био активан до 1871. године.
Године 1869. године је лажно оптужен да је учествовао у убиству кнеза Михаила због чега је био ухапшен. Други пут је завршио у затвору због антиаустријског говора на прослави на којој је обележено пунолетство кнеза Милана. Изабран за посланика у Угарском сабору 1873. године и био је један од најближих сарадника Светозара Милетића, председника Дружине за уједињење и ослобођење Србије. Био је секретар Јована Ристића на берлинском конгресу 1878. године, а 1880. године је постао секретар српског посланства у Петрограду, али се после четири месеца вратио у Београд.
Све је то трајало око осам година, а потом се, све до смрти,
искључиво бави књижевношћу, новинарством, политиком и јавним националним
пословима. и смело радио за српску ствар.
Костић је своје књижевно стварање почео у јеку романтизма,
поред Змаја, Јакшића и других врло истакнутих писаца. Па ипак, за непуних десет
година стварања он је одмах истакнут у ред највећих песника и постао
најпознатији представник српског романтизма. Он је написао око 150 лирских
песама, драме Максим Црнојевић (1863), Пера Сегединац
(1882.), Ускокова љуба, Гордана (1890) и друге књижевне и филозофске
записе. Написао је, по оцени највећег броја српских критичара и теоретичара
књижевности, најлепшу српску љубавну песму XX века – Santa Maria della
Salute.
Почео је да уређује новине Српска независност 1881.
године, а 1884. године, због притиска владе, се преселио у Црну Гору. Био је
сарадник кнеза Николе I Петровића Његоша и уређивао је Глас Црногорца
на Цетињу.
Након седам година у Црној Гори се вратио у Сомбор. Ту је
радио као управник Српске народне читаонице која данас носи његово
име. Лаза Костић био цењен и признат у друштву у коме је живео и стварао, па је
1883. године постао члан Српског ученог друштва, а 1909. године члан Српске
краљевске академије.
Био је познат по томе што је пркосио одевањем, ставовима,
критикама и поезијом због чега су га звали Луди Лаза. Запросио je
1884. године богату миражџику Јулијану Паланачки, али се нису венчали, јер њена
мајка то није дозволила. У лето 1891. године дошао је на пријем код породице
Дунђерски, једне од најбогатијих породица тога доба. Тада је упознао тридесет
година млађу Ленку Дунђерски и одмах се међу њима родила љубав. Песник је био
свестан да њена породица, због његове материјалне ситуације и разлике у
годинама, то неће дозволити и пошто је био уверен да ће је заборавити само ако
се физички удаље, он се 1895. године оженио Јулијаном Паланачки и преселио се
код ње у Сомбор. Лазар Дунђерски му је био кум. Два месеца након његовог
венчања, Ленка је умрла у Бечу од тифуса. За њену смрт песник а је сазнао док
је био у Венецији на меденом месецу. У цркви Госпа од Спаса (прављеној
од борова посечених у Далмацији коју је он осудио у песму Дужде се жени,
1879. године) се помолио за Ленку и почео да пише своју најлепшу песму. Песму Santa
Maria della Salute је стварао више од десет година. Песма је објављена
1909. године
Разболео се и отишао у Беч на лечење где је умро 26. новембра
1910. године, а сахрањен 11. децембра на Великом Православном гробљу гробљу
у Сомбору.
