и мирне руке јој беху – образи бели,
сневах да ће једном моја стара рана
у љубави новој моћи да се зацели;
али у срце ми завири та дивна жена
и у њему слику твоју виде једног дана,
и од мене оде сва сузама обливена.
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Где ми је мир Непробојни мир Гвоздена јабука Теме ми је стаблом пробила Глоћем га Вилице сам оглодао Лишћем ме оковала Брстим га Усне сам об...