и мирне руке јој беху – образи бели,
сневах да ће једном моја стара рана
у љубави новој моћи да се зацели;
али у срце ми завири та дивна жена
и у њему слику твоју виде једног дана,
и од мене оде сва сузама обливена.
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Прободи духом аждају у нама Кад крвави месец падне на реку Наших грехова, посрнућа, тама Сукоба добра и зла у човеку Разбистри наше очи заму...