Дани се гасе.
У ову јесен ничу жеље у мени
Ко у најлуђе пролеће.
Огромно небо јесењег дана.
Касне птице. Сан.
Сан у сну. И снови губе лице
У вечерњој магли снова.
Огромно небо и понор маштању,
А никог нема да ми руку дода.
Тад ми је земаљски пут
И људско лице.
Само још ноћу, док пролазим улицама,
Пустим и мрачним,
Причини ми се да ме неко зове
По имену.
