Textual description of firstImageUrl

Иван В. Лалић | ЈЕЗЕРО У ЈЕСЕН



Све тањи дани у брдима, 
Све ближе снегови прилазе; 
А шуме силазе, силазе 
у риђим и мрким крдима 

у језеро, у оклевање 
Сопствене слике што боји се 
Са непознатом да споји се 
Ко дух и дах у певање 

О слатком страху виђеног 
Што невиђено враћа се, 
О страсти која плаћа се 
Грозницом непревазиђеног — 

Године? Можда часови 
Помичу те теразије; 
Незнана мера на снази је 
И још оклевају тасови: 

Јесмо ли сабрали тегове? 
Шуме у језеро силазе 
И сећања се разилазе 
у светлост, у страх, у снегове 

(14. XI 1976)



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана