потребна ти је нафта, разбојниче!
Али ми живимо на путу
који води нафти.
Истурајући нос из тенка
да нањушиш нафту,
угледао си нашу земљу малу,
и наредио нашим поглавицама да ти дођу.
Пошто си их уцењивао два сата,
продадоше нас теби
за шиваћу машину и напојницу.
Али кад су се вратили бацили смо их у затвор.
Једног јутра чусмо хуку над собом.
Небо се црнело од твојих авиона.
Хукњава је била тако јака
да нисмо чули један другога
док смо се растајали.
Онда падоше твоје бомбе, и рупе у земљи
биле су веће од наших кућа.
Наше жене и деца бежаху,
али су твоји авиони слетали из ваздуха
летећи гонили их и косили
цели један дан.
Читаву земљу нашу
захватио си губицом одједном
са њеним брдима и рекама.
И брда су ти пробијала образе.
И реке ти текле из губице,
али си их ти здробио
зубима звери грабљивице.
