logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Бранко Миљковић – МАГИСТРАЛЕ




Нека ме недостојног ветар обавије
Жалбо црних птица и тужне похвале
Некога света тешке сене пале
Шта је то што се у дну песме крије?

Лепи мој дане с душом елегије
Тражим почетак сјај и сате стале
Кад су ти две тужне птице вечност дале
Пред вратима иза којих простор гњије.

Ту изгубљено сећање пустињу храни.
И крај ватре којом не хране се дани
Закопани лелек и ненађено благо стоје.

Љубави моја мртва а ипак жива
О све што прође вечност једна бива
И нема мене ал има љубави моје.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта