Textual description of firstImageUrl

Бора Симић | ЗРНО ДОБРОТЕ



Пало је зрно
на леђа сумрака
да буја
страсно.

Док његова љубав
буди тице јутра.

Моја песма у њему
кује нежност златне ноћи
да хода обалом крви сласно...

Већ ливадом дана
сунце жита
очи тражи.

Шума моје среће
код звезда је на стражи...



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана