на леђа сумрака
да буја
страсно.
Док његова љубав
буди тице јутра.
Моја песма у њему
кује нежност златне ноћи
да хода обалом крви сласно...
Већ ливадом дана
сунце жита
очи тражи.
Шума моје среће
код звезда је на стражи...
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Нека ме не буде кад будем престао да волим јер тада од мене не би остало ништа – можда само угарак неки голи од читавог овог великог огњишта.