Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Ана Ахматова | ЉУБАВ



Час те лукаво опчињава
ко змија крај срца свијена у клупко,
час ти по цео дан на белом прозору
ко млади голуб гуче љупко.

Час у заслепљујућем ињу бљесне,
час је спазиш у сањивости шебоја…
Али те сигурно и трајно одводи
од радости и од спокоја.

И тако слатко уме да јеца
у молитви чежњиве виолине.
И страх те обузме кад је препознаш
у непознатом осмеху што изненада сине.

24. новембра 1911.
• С руског превела Љубица Несторов



    Претходно Следеће

    "Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

    Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта