јутру црних столица.
Ноћ даде трен јутра,
времену, са свих својих полица.
Мисао јутра предуго на
белој подлози света седи.
Ноћ се уљуљка да
је црна реч сопствена одреди.
Небо се на мисао
земље да је птица наслони.
Ноћ историју своју на
црну птицу ослони.
Столицу ноћи склепаше, сумрака
превише разноврсни столари.
Модерну столицу заборава оставише
нам преамбициозни смрти мајстори.
Из књиге Облачна птица
