Textual description of firstImageUrl

О уреднику


Анђелко Заблаћански
МОЈ ЖИВОТ У РАМУ РЕЧИ

Рођен сам у питомини мачванске равнице, у позну јесен средином прошлог века, а на празник Ваведње Пресвете Богородице, тачније, 4. децембра 1959. године. Е, сад, да ли због равнице, да ли због кратког јесењег дана, празника, или што сам још као нерођена беба био тврдоглав и радознао, моја мајка није стигла до породилишта. Родила ме је на средокраћи пута Глушци – Богатић, у пољу, у трошној колибици. На свет сам дошао лако, и да ли зато, или због жеље да мушко чедо што пре пређе кућни праг, они не продужише до породилишта, већ ме вратише у Глушце које се води као моје родно место.
Године су пролазиле и на ред је дошло школовање. Осмољетка у Глушцима, онда средња техничка, али не по мојој жељи, јер сам маштао да будем учитељ, али су ме убедили да је то неперспективно занимање. Перспектива је у грађевинарству, у предузетништву, и ја уписах ту школу у Шапцу. Али, омашком ме примише у машинску и ту и остадох. На полугодишту се пребацим у Сремску Митровицу и ту останем до краја школовања. Кад сам положио матуру двоумио сам се да ли да настави школовање, али ту дилему је решио мој отац, Титов гардиста са почетка педесетих година. Он је рекао да морам у ЈНА док је Тито жив, и ја с пролећа 1979. године одем у војску, али за време мог војниковања Јосип Броз се разболео и умро. Тако сам ја из генерације последњих Титових војника, али и неко ко је због војске изгубио две године у свом школовању. 
По изласку из војске уписао сам студије у Новом Саду, али како младост обично носи и лудост, 1982. године у сулудој вожњи у којој нисам био возач, доживех тешку повреду кичме. Е, тад су почеле године борбе за живот и за живот достојан човека. У све чешћем самовању прихватам се књиге и пера, мада сам и раније пискарао, али сад је то било озбиљније и вредније пажње других.
Прву збирку песама РАМ ЗА СЛИКЕ ИЗ СНОВА, објавио сам уз помоћ родбине и пријатеља 1992. године. У локалним оквирима била је примећена. До друге збирке сам се начекао, а онда је моја пријатељица рекла једном издавачу за мене, он, вероватно да њој учини, назвао ме је и рекао да пошаљем песме. А онда је, вероватно, видео нешто у песмама и тако 2004. године из штампе излази збирка ИГРА СЕНКИ. Е, после је све лакше, па 2006. године објављујем збирку афоризама ПАЛАЦАЊЕ, 2007. трећу збирку песама ПТИЦА НА ПРОЗОРУ, 2009. четврту књигу поезије САН НАПУКЛЕ ЈАВЕ, 2011. поетску књигу РАСКРШЋА НЕСАНИЦЕ, a 2014. ПИЈАНО ПРСКОЗОРЈЕ.
Свих година објављивао сам и по неким новинама и часописима, а заступљен сам и у неколико зборника и антологија (ШУМАДИЈСКЕ МЕТАФОРЕ (у више наврата), АНТОЛОГИЈА ПЕСНИШТВА ШАПЧАНА И ПОДРИЊАЦА, КО ЈЕ КО У НАШЕМ ХУМОРУ И САТИРИ, ИЗВАЈАНЕ МИСЛИКЊИГА УГУРСУЗА,итд). Неколико песама ми је преведено на руски језик, а афоризама на македонски.
И даље живим у родним Глушцима, не због завичајне љубави, већ што немам где на другом месту.
Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | MOJ SAJT ™ - DESIGN