Мој славни предак, диктира у перо,
сине љубљени, кроз живот иди смело,
никада не мари за лажно одело,
и добро запамти шта је Божије дело.
Мој славни предак, пред непријатеља стаде.
Даље нећеш моћи, овде су блокаде.
Знам ја ваше џихаде и Аде,
чуј, па мени живот, живи Бог даде!
Мој славни предак, знао је да прашта,
душа је његова кроз зло прошла свашта,
но не знају они да повредит не могу,
никога сем себе, па нек вежбају јогу.
Мој славни предак, истину је знао,
јер је силу славну, срцем упознао.
Говоре њему да истине су двије,
па не може то тако, онда једна није!
Мој славни предак, збунити се није дао,
пред иконом Свеца уплакан се огледао,
пред Господом живим, из срца се кајао,
и са лажју света није се спајао.
Пролазили тако, векови бројни,
малена земља, напади гнојни,
сатирали прво огњишта и тело,
ал’ душа наших предака, држала се смело.
Дошла су сада друга времена,
Завет свима нама, нека је опомена!
Јер сада је борба мислено јака,
и оно што нам нуде, да не буде квака!
Будимо јаки јер мржња је слабост,
али не прихватај друже ничију баналност,
истину запамти и не дај да те збуне,
јер ће ветар разум, ко сухо лишће да ти дуне.
Наш славни предак, знао је да воли,
и да се по својим њивама соколи,
у погледу његовом, ко да вечност сија,
знао добро он је, шта то души прија!
Запамтимо браћо, ко су преци наши,
историја говори да л’ их ико плаши,
јер има сила нека у овоме роду,
и само слогом дишимо истинску слободу!
