Има једна неман гадна,
што интелигентно уме да се множи,
у народу од давнина они су познати,
зову се вукови у јагњећој кожи!
Њима су увек намере добре,
па тако скривају перфидне злобе,
него време и за њих ради своје,
па почну да плаше ко праве сподобе.
Користе смело тај умни апарат,
пекли су дуго свој прљави занат,
надам се да ће и они к свести да дођу,
па за нечим добрим да бар мало пођу.
Преварили јесу, и то много пута,
јер и наша памет уме да залута,
њима на савест, нисам тада знао,
коме они служе, а то је анђео пао.
Увек је чудно, делују добри,
ал’ несвесно у мени неки чудан осећај ходи,
нек за наук нам буде да пазимо јасно,
и кад погрешиш некад, не значи да је касно.
Нешто ми каже, другу песму смисли,
јер ружне ми теме, прљају мисли,
и свеци нас уче не буди груб,
но мудар ко змија, безазлен ко голуб!
Даље ћу тихо, дигнуте главе,
тешко ће ме плашити те њихове страве,
време и за њих врло јасно каже,
све су то биле лажне амбалаже.
