Месечево око постајеш
Не даш зори да прекине лепоту
Пламен у души да се не угаси
Бојиш се да ће нестати
Кријеш је испод јастука
Дете постајеш
Крадеш је од зрака
Јер
Знаш да може избледети
Грлиш је и схваташ
Она не жели дан
Жели то око
Да је милује погледом
Да јој покажеш где Месец спава
Да
Душом исцрташ пут
Који води до усана
