Зашто се мени јављаш тајно
Када ми душа тихо снива?
И зашто твоје око сјајно
Голему тугу и јад скрива?
Зашто ме кроз ноћ станеш звати,
И шта ти јадно срце иште?
Та ја ти немам ништа дати,
О, ја сам пусто пепелиште.
Све што сам имô ја сам дао,
Невјеро хладна љубави моје, -
Све што сам својим благом звао:
Младост и огањ душе своје.
Па зашто мени ступаш снова,
Шта тражиш овдје у мртваца?
Хладна је, хладна рука ова
Што некад на те руже баца.
Пусти ме! Пусти и не мори!
Нек сâм овако трајем дане,
Све док ми срце не изгори,
Све док ми душа не изда'не.
(1904)
