slike pesnika

Алекса Шантић – ЕЛЕГИЈА



aleksa santic elegija
Зашто се мени јављаш тајно
Када ми душа тихо снива?
И зашто твоје око сјајно
Голему тугу и јад скрива?

Зашто ме кроз ноћ станеш звати,
И шта ти јадно срце иште?
Та ја ти немам ништа дати,
О, ја сам пусто пепелиште.

Све што сам имô ја сам дао,
Невјеро хладна љубави моје, -
Све што сам својим благом звао:
Младост и огањ душе своје.

Па зашто мени ступаш снова,
Шта тражиш овдје у мртваца?
Хладна је, хладна рука ова
Што некад на те руже баца.

Пусти ме! Пусти и не мори!
Нек сâм овако трајем дане,
Све док ми срце не изгори,
Све док ми душа не изда'не.

(1904)



Најновије на Поезији суштине

poezija sustine na fejsbuku

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта