
Звонимир Голоб је рођен у Копривници 19. фебруара 1927. године. Био је хрватски песник. Студирао је на Филозофском факултета Свеучилишта у Загребу.
Био је песник-партизан који у лето 1945. године путује Истром са својом партизанском јединицом и рецитује стихове. Године 1948. искључен је с факултета, јер се исувише дружио са тада непожељним песником Тином Ујевићем.
После студија у Загребу, један је од покретача часописа „Кругови“. Учествовао је у оснивању групе „Студио 64“, која је створила и афирмисала „Загребачку школу шансоне“. Голоб је своју песме градио асоцијацијом метафора, а посебну пажњу придавао је музикалности и читкости стиха. Објављивао је есеје и преводио на више језика. Био је композитор и аутор текстова шансона снимљених на двадесетак плоча и касета. Бавио се и уметничком фотографијом. Био је велики песник љубавне поезије, чије се име везивало уз надреализам.
Једном је рекао: Ја сам само човек који пише о ономе што види и чује…моје пјесме су моја душа.
Звонимир Голоб је умро у Загребу 22. јуна 1997. године.