slike pesnika

Звонимир Голоб – ДУШО МОЈА



zvonimir golob duso mojaДушо моја, и када кренем
тако бих радо да се вратим.
Ти не знаш да је пола мене
остало с тобом да те прати,

Остало с тобом да те љуби
док будеш сама и буде зима,
јер ја сам онај који губи
и прије него ишта има.

Душо моја, ја не знам више
колико дуго мртав стојим
док слушам како лију кише
под мрачним прозорима твојим.

Душо моја, ти уморна си
и без тебе ти лежај спремам.
На некој звијезди што се гаси
ја тражим свјетло које немам.

Под хладним небом, испод грања
ставит ћеш главу на моје груди.
И ја сам онај који сања
и зато нећу да те будим.

Душо моја, ко капља воде
и ти се топиш на мом длану,
јер с тобом дође и без тебе оде
стотину дана у једном дану..


Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.

Најновије на Поезији суштине

poezija sustine na fejsbuku

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта