slike pesnika

Звонимир Голоб – ДУШО МОЈА



zvonimir-golobДушо моја, и када кренем
тако бих радо да се вратим.
Ти не знаш да је пола мене
остало с тобом да те прати,

Остало с тобом да те љуби
док будеш сама и буде зима,
јер ја сам онај који губи
и прије него ишта има.

Душо моја, ја не знам више
колико дуго мртав стојим
док слушам како лију кише
под мрачним прозорима твојим.

Душо моја, ти уморна си
и без тебе ти лежај спремам.
На некој звијезди што се гаси
ја тражим свјетло које немам.

Под хладним небом, испод грања
ставит ћеш главу на моје груди.
И ја сам онај који сања
и зато нећу да те будим.

Душо моја, ко капља воде
и ти се топиш на мом длану,
јер с тобом дође и без тебе оде
стотину дана у једном дану..



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија - песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта