тако бих радо да се вратим.
Ти не знаш да је пола мене
остало с тобом да те прати,
Остало с тобом да те љуби
док будеш сама и буде зима,
јер ја сам онај који губи
и прије него ишта има.
Душо моја, ја не знам више
колико дуго мртав стојим
док слушам како лију кише
под мрачним прозорима твојим.
Душо моја, ти уморна си
и без тебе ти лежај спремам.
На некој звијезди што се гаси
ја тражим свјетло које немам.
Под хладним небом, испод грања
ставит ћеш главу на моје груди.
И ја сам онај који сања
и зато нећу да те будим.
Душо моја, ко капља воде
и ти се топиш на мом длану,
јер с тобом дође и без тебе оде