Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Пол Валери | КОРАЦИ



Кораци твоји, кад се роде
из моје ћутње, свети, снени,
и постељи мога бдења ходе
занемели и залеђени

како су благи, уздржани,
о, чисто биће, сенко драга!
Богови!...све што ме слутњом храни
носе ми твоја стопала нага!

Ако уснама из далека
пољупца окрепу и спокој
већ спремаш бићу што те чека
у мојим мислима дубоко –

застани, преслатко створење
сто и постојиш и не постојиш,
не хитај с нежним испуњењем
ка оном чију чежњу појиш,

Јер ја све ово време дуго
живех од тога што те чеках,
и срце ми не беше друго
осим корака твојих јека.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта