Кораци твоји, кад се роде
из моје ћутње, свети, снени,
и постељи мога бдења ходе
занемели и залеђени
како су благи, уздржани,
о, чисто биће, сенко драга!
Богови!...све што ме слутњом храни
носе ми твоја стопала нага!
Ако уснама из далека
пољупца окрепу и спокој
већ спремаш бићу што те чека
у мојим мислима дубоко –
застани, преслатко створење
сто и постојиш и не постојиш,
не хитај с нежним испуњењем
ка оном чију чежњу појиш,
Јер ја све ово време дуго
живех од тога што те чеках,
и срце ми не беше друго
осим корака твојих јека.
из моје ћутње, свети, снени,
и постељи мога бдења ходе
занемели и залеђени
како су благи, уздржани,
о, чисто биће, сенко драга!
Богови!...све што ме слутњом храни
носе ми твоја стопала нага!
Ако уснама из далека
пољупца окрепу и спокој
већ спремаш бићу што те чека
у мојим мислима дубоко –
застани, преслатко створење
сто и постојиш и не постојиш,
не хитај с нежним испуњењем
ка оном чију чежњу појиш,
Јер ја све ово време дуго
живех од тога што те чеках,
и срце ми не беше друго
осим корака твојих јека.
