Textual description of firstImageUrl

Пол Валери | КОРАЦИ



Кораци твоји, кад се роде
из моје ћутње, свети, снени,
и постељи мога бдења ходе
занемели и залеђени

како су благи, уздржани,
о, чисто биће, сенко драга!
Богови!...све што ме слутњом храни
носе ми твоја стопала нага!

Ако уснама из далека
пољупца окрепу и спокој
већ спремаш бићу што те чека
у мојим мислима дубоко –

застани, преслатко створење
сто и постојиш и не постојиш,
не хитај с нежним испуњењем
ка оном чију чежњу појиш,

Јер ја све ово време дуго
живех од тога што те чеках,
и срце ми не беше друго
осим корака твојих јека.



Најбољи песници и најлепша поезија. Најчитаније песме. Љубавна поезија. Српска поезија. Француска поезија. Руска поезија. Немачка поезија. Светска поезија. Поезија о животу.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана