Textual description of firstImageUrl

Кристина Павловић Рајић | У ПОТРАЗИ


У потрази за тобом
Прокoцкаћу душу.
Тутње слутње, добошаре...

 Једно вече касно,
Стрешћеш попадало иње
С капута што мирише на вечног путника.
Касно једне вечери
 Топли дах с усана прозбориће ми име.

 Стари порцелан у дрхтавој руци
Одзвониће све страхове,
 Све чежње већ с лишћем свеле.

Утихнуле су године збуњене
За једном вечери звезданом, искапале.

 Застану погледи у сусрету,
 Отворе се зенице целе и
Уплове нежно грлећи се боје,
У један вир утону обоје.

 До дна се душа и онда стигло,
 Признања није било.
 Завеса трепавица је пала,
 Магија је остала иза
Већ познатог мизансцена.
Занемели смо као острво
 Што се преполовило нечујно

 Стрепим да ћу
У потрази за тобом
 Прокоцкати душу.

 Доћи ћеш касне вечери
Похабаних ципела
Дахом врелим прошаптаћеш
Чувано под кључем драгоцено име
 И питање – Куд нам се живот деде?
Плашећи га се, чували смо за крај –
Да једним пољупцем догоре
Сви трептаји измучени.

Високи јабланови шапућу са сенкама.
 Силуете се преплићу и расту
Извите до месечеве свите.
 Једне вечери чекане, вечите.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des