slike pesnika

Кристина Павловић Рајић – ОБЕЛИСК




kristina-pavlovic-rajic
ТРИПТИХОН

I
Дах животни
од душе неста.
Човек преста
с бивања да бива
душа жива.
У недах прах
– дах удаху.

II
Засејава Небо Земљу
праском сунчане магле.
Свило се у жилу живу.
Стабло под небом
плод свој да.
Век за века
– оглођен, сасушен.
Засејана земља костима.
Век за векова
– иструлиће ил' човек стаће.

III
Утрнуће Земља
загризом ватре загрцнута.
Ојаловиће Земља
пробуђена стена кад окошта.
Заспаће слеђена
водама без осмеха.
Као Месечева,
њена ће сенка обелиска
витлати новим световима.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза – кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта