Јекнула је зора у једном трену!
Ошину слутњу, још не трепну
Пресече дан бојама ткан
На незнан бездан, црн сан...
Уздахну урлик из сестриних груди
До неба шикну! До Бога нема...
Храстове прострели и липе ,у јецај
Се просу у круг у бескрај...
Пуче у срчу, вино се просу
На земљу ледну.
Пресахла слутња, црна нада
Ледена празнина душу распорила
Бездана јама...
