Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Кристина Павловић Рајић | ЦРН САН



     
Чему се Гете чудио када Антигону није разумео?

Јекнула је зора у једном трену!
Ошину слутњу, још не трепну
Пресече дан бојама ткан
На незнан бездан, црн сан...

Уздахну урлик из сестриних груди
До неба шикну! До Бога нема...
Храстове прострели и липе ,у јецај
Се просу у круг у бескрај...
Пуче у срчу, вино се просу
 На земљу ледну.

Пресахла слутња, црна нада
Ледена празнина душу распорила
Бездана јама...


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта