slike pesnika

Кристина Павловић Рајић – НЕБЕСКИ ЗАГРЉАЈ




kristina-pavlovic-rajic
Опет су ми се путеви умрсили
Нека тиха туга роси очи
 А ја бих само сунчано јутро
И твој поглед у душу да ми крочи.

 Пруће се неко између нас умеће
 Савијају нас и одвлаче
Жиласте гране
Чисто и невино би само
Срце у твом наручју да осване

Јер ми смо, драги, са космичких стаза
 Спуштени у камењар гуштера
 Несвикли довека
На беду пустих снова
И празнину јаве отужне

Јер - ништа ми не тражимо друго
 Сем да потоци душе
 Нађу своје ушће

Кроз дрхтаве брезе још трепере звезде
 Прислони дланове, одагнај ми језе

 О воли ме, воли
Сакриј ме у загрљај
 Погледај у небо
Чекају нас чезе
 Узнеси ме да свака бољка ишчезне.

Можда вас и ово занима

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза