slike pesnika

Кристина Павловић Рајић – НЕБЕСКИ ЗАГРЉАЈ




Опет су ми се путеви умрсили
Нека тиха туга роси очи
 А ја бих само сунчано јутро
И твој поглед у душу да ми крочи.

 Пруће се неко између нас умеће
 Савијају нас и одвлаче
Жиласте гране
Чисто и невино би само
Срце у твом наручју да осване

Јер ми смо, драги, са космичких стаза
 Спуштени у камењар гуштера
 Несвикли довека
На беду пустих снова
И празнину јаве отужне

Јер - ништа ми не тражимо друго
 Сем да потоци душе
 Нађу своје ушће

Кроз дрхтаве брезе још трепере звезде
 Прислони дланове, одагнај ми језе

 О воли ме, воли
Сакриј ме у загрљај
 Погледај у небо
Чекају нас чезе
 Узнеси ме да свака бољка ишчезне.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија - песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта