Textual description of firstImageUrl

Кристина Павловић Рајић | НЕБЕСКИ ЗАГРЉАЈ




Опет су ми се путеви умрсили
Нека тиха туга роси очи
 А ја бих само сунчано јутро
И твој поглед у душу да ми крочи.

 Пруће се неко између нас умеће
 Савијају нас и одвлаче
Жиласте гране
Чисто и невино би само
Срце у твом наручју да осване

Јер ми смо, драги, са космичких стаза
 Спуштени у камењар гуштера
 Несвикли довека
На беду пустих снова
И празнину јаве отужне

Јер - ништа ми не тражимо друго
 Сем да потоци душе
 Нађу своје ушће

Кроз дрхтаве брезе још трепере звезде
 Прислони дланове, одагнај ми језе

 О воли ме, воли
Сакриј ме у загрљај
 Погледај у небо
Чекају нас чезе
 Узнеси ме да свака бољка ишчезне.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана