>Шапати су мињончићи међу уснама.
Топлим дахом чежња растопљена.
У кафеу брбљиво су распричане
две шољице преврнуте.
Врцава су обећања,
светлуцави дуги сати,
отворене све капије;
а у жељи чамац сину,
исплови у месечину!
Гласови су нежни, меки,
срцолико заобљени.
Малене нас речи греју.
