Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Кристина Павловић Рајић | ДАИРЕ




Звец низ звец - задрхти ниска,
Прошапће песму даира звук…
 Покуца на прозор уснули
И прхну отуд чежње милина.

Залепрша хаљином босонога.
Косе јој дуге додирују бедра.
Врца јој снага белих недара.
 Прострели жеравицом свакога.

Носи је игра, даира звек.
 Узнета ватром, опече тек.
А сама силна - врели је лед!
 Сјаји њом сунце и месечина.

Кафански свирачи, вика и срча,
У руци даире – звечи звечка…
 Помахнитале су жудње и страсти!
Хрле, падају пред женском власти!


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта