Textual description of firstImageUrl

Кристина Павловић Рајић | ДАИРЕ


Звец низ звец - задрхти ниска,
Прошапће песму даира звук…
 Покуца на прозор уснули
И прхну отуд чежње милина.

Залепрша хаљином босонога.
Косе јој дуге додирују бедра.
Врца јој снага белих недара.
 Прострели жеравицом свакога.

Носи је игра, даира звек.
 Узнета ватром, опече тек.
А сама силна - врели је лед!
 Сјаји њом сунце и месечина.

Кафански свирачи, вика и срча,
У руци даире – звечи звечка…
 Помахнитале су жудње и страсти!
Хрле, падају пред женском власти!



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des