у груд грумени.
Од недира – у пијанства,
џарнеш ли,
јер чежња је.
Силна, а слепа, заносно лепа.
Седмора врата забрављена
у мах чарна отвара.
Чари јој неспокој воли...
Ко смрт тврда стена си,
ал' вулкан жари
у мисли џарнеш ли.
Чедна при познанству,
чар у чам претапа.
Неспокој од злата.
Ко урок клета,
појавом – девица света.
Чари у чвор заплете
– разуму се свете.
У извору вечна је,
трајно увире те,
само ли џарнеш.
Чари јој неспокој воли...
