Не стих – већ песму целу
Не једну – већ хиљаде њих
Да опевам ватре у твом телу.
Да опевам усне покајнице
Што ме трују и лек дају
И те очи бистре изворице
Што ме хладе а студ отапају.
Певаћу и о пупољка два
Чији мирис и белина
Краду души веровања сва
Да је човек без жене целина.
А тек ноге – два потока
Што ме воде у море сласти
Још и руке – два поскока
Немирне ко твоје страсти.
Зато ћу песму написати
Не једну – већ хиљаде њих
Али лепоту ти нећу описати
Јер лепша си него сваки стих.
