Textual description of firstImageUrl

Анђелко Заблаћански | ЖЕНСКА ЛЕПОТА




Написаћу за те један стих
Не стих – већ песму целу
Не једну – већ хиљаде њих
Да опевам ватре у твом телу.

Да опевам усне покајнице
Што ме трују и лек дају
И те очи бистре изворице
Што ме хладе а студ отапају.

Певаћу и о пупољка два
Чији мирис и белина
Краду души веровања сва
Да је човек без жене целина.

А тек ноге – два потока
Што ме воде у море сласти
Још и руке – два поскока
Немирне ко твоје страсти.

Зато ћу песму написати
Не једну – већ хиљаде њих
Али лепоту ти нећу описати
Јер лепша си него сваки стих.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана