Textual description of firstImageUrl

Анђелко Заблаћански | НЕДОСТИЖНА




Као искра вечног сна
Трепериш у ваздуху тишине моје,
Понекад - само у зеници без дна
Разлијеш ми све дугине боје;
Тад милујем те немо
Кô недозрелу трешњу кап росе,
Кô месечина своје небо −
Милујем твоју пут испод расуте косе



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана